Ljubičica bela: vic dug dve i po godine

Stanje: Spoljašnost slike, manje ostećenje zadnje korice i poslednja 2 prazna lista, ostalo odlično!
Autor: Ženi Lebl
Godina izdanja: 1990
Povez: broširan
Pismo: latinica
Br. strana: 213

Ispovest Ženi Lebl o teškim zatvoreničkim danima protkana je ironično-duhovitim opaskama. Podseća na njenu vedrinu, ali i na njena sećanja na stroge nemačke zatvore u kojima je boravila kao mlada devojka. U obraćanjima svojim čitaocima, u cilju da ukaže na sve aspekte zatvora u kojima boravi, Ženi opet opisuje i ljude oko sebe, njihove lične tragedije i razmišljanja, pokušavajući da sebe izostavi iz uloge glavnog protagoniste. Na izdržavanju administrativne kazne Ženi je u periodu od 28.4.1949. do oktobra 1951.g boravila u dva zatvora i tri logora. Najpre u istražnom zatvoru Udbe – Glavnjači, potom u logoru Ramski rit, u blizini Golupca na Dunavu, zatim u zatvoru Zabela kod Požarevca. Poslednja dva odredišta ove zatvorenice bila su na Svetom Grguru i Golom otoku, na Jadranskom moru. Na svim mestima traženo je isto, da se revidira stav, promeni način razmišljanja i javno prizna počinjeni ili ne počinjeni greh.

Kao Jevrejka za vreme Drugog svetskog rata Ženi je preživela strahote nacističkih logora, ali je kasnije govorila da je ono najgore i najstrašnije doživela tek na Golom otoku na koji je pristigla brodom “ Punat” sa susednog Svetog Grgura. Tome je prethodilo mučenje, a sve zbog neukusne šale na račun druga Tita, koju bi danas svi okarakterisali kao potpuno bezazlenu.

– Jugoslavija je osvojila prvo mesto na svetskom sajmu cvijeća, a znate li zašto? ! Jer je uzgojila belu ljubičicu od sto kila – rekla je Ženi u društvu svojih kolega na poslu aludirajući na pesmu “ druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela” .

Zbog ovoga je 1949. godine uhapšena i deportirana prvo u Ramski rit, zatim u Zabelu kod Požarevca, a zatim je usledio zatvor na ostrvu Sveti Grgur i na kraju Goli otok.

Njena knjiga “ Ljubičica bela – Vic dug dve i po godine” postala je 1990. bestseler u Izraelu, a objavljena je i u Jugoslaviji.

– Ustanovilo se da je u jugo-gulagu bilo veoma malo, u stvari najmanje, stvarnih narodnih neprijatelja, informbirovaca, Staljinovih obožavalaca. “ Prijatelj” bi bacio oko na nečiju suprugu, opanjkao ga da je narodni neprijatelj, poslao ga na Goli, a onda mu podneo da potpiše razvod braka, jer tobože žena nije htela muža izdajicu – navodi Ženi Lebl. Ženi je na Golom otoku bila sve do 1951. Nakon pomilovanja zbog “ vica dugog dve i po godine” nigde nije mogla da se zaposli. Tražila je novo državljanstvo i uskoro zauvek otišla u novoformiranu državu Izrael. Na podsticaj Danila Kiša napisala i objavila je knjigu o sudbini na Golom otoku u knjizi “ Ljubičica bela” i još mnoštvo knjiga o stradanjima Jevreja na balkanskim prostorima.

Ženi Lebl je rodjena u Aleksincu, od svoje šeste godine živela je u Beogradu, gde je zavrsila osnovnu školu i gimnaziju. Uoci odvodjenja jevrejskih žena i dece u logor na Sajmištu pobegla je u Niš i pod laznim imenom zivela kod Jelene Glavaski, svoje nekadasnje vaspitačice iz decčjeg vrtica. Zbog ilegalnog rada obe su uhapsene 22. februara 1943. godine. Dok je njena spasiteljka odvedena u logor i kasnije streljana, ona je kao maloletna oterana na rad u Rajh, pa i tamo uhapsena. Oslobodjena je iz berlinskog Gestapoa 28. aprila 1945. godine. Po povratku u Beograd zavrsila je gimanziju i studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku skolu. U isto vreme radila je kao saradnik `Politike`. Posto je aprila 1949. godine ispricala vic o `ljubičici beloj`, uhapsena je zbog `kleveta protiv naroda i drzave` i `kaznjena administrativno-prinudnom merom drustveno-korisnog rada sa lisenjem slobode u trajanju od godinu dana`. Posle dve i po godine logora u Ramskom ritu, Zabeli, na Grguru I, Grguru II i Golom otoku pomilovana je. Septembra 1954. godine iselila se u Israel. Posvetila se istraživanju istorije Jevreja na tlu bivse Jugoslavije, narocito u Srbiji i Makedoniji.