Ja nemam šta da izgubim

Name: Ja nemam šta da izgubim
Author: Stefan Stupar

OPIS KNJIGE:

Roman „Ja nemam šta da izgubim“ Stefana Stupara gradi se iz neobične, ali snažno sugestivne situacije: pripovedač se obraća čoveku u komi, nekome ko ne može da odgovori, ali kome se govori kao da je prisutan i sposoban da sluša. Iz tog jednostavnog okvira razvija se niz monologa koji postaju prostor za ispovest, ironiju, gorčinu i potrebu za smislom. Bolnička soba i aparat koji održava život pretvaraju se u pozornicu na kojoj se sudaraju život i besmisao, svakodnevica i strah od konačnosti, humor i teskoba.

Glas pripovedača je istovremeno grub i nežan, ironičan i ranjiv. On ne traži razumevanje, ne nudi utehu, već govori iz potrebe da izgovori ono što inače ostaje potisnuto. Njegove priče lutaju između banalnih detalja, sitnih nezgoda, ličnih slabosti i velikih pitanja o tome šta znači biti živ, šta znači čekati i kakav je odnos između onoga ko govori i onoga ko ćuti. Čovek u komi postaje nemi sagovornik, ali i simbol svih onih koji su izvan komunikacije, izvan sveta reči, dok pripovedač kroz govor pokušava da se održi u stvarnosti.

Stuparov stil oslanja se na snažan ritam rečenice i na kontrast između trivijalnog i tragičnog. U jednom trenutku tekst deluje kao niz duhovitih opaski, u drugom kao turobna meditacija o telu, bolnici i prolaznosti. Upravo ta smena tonova daje romanu posebnu snagu: čitalac se smeje, a zatim biva iznenada vraćen u težinu situacije, u svest da se sve odvija pred nekim ko možda nikada neće otvoriti oči. Humor ovde nije bekstvo, već način da se izdrži blizina smrti i bespomoćnosti.

„Ja nemam šta da izgubim“ može se čitati kao roman o govoru upućenom praznini, o potrebi da se neko prizove u postojanje makar kroz reči. To je priča o usamljenosti, o malim ljudima u velikim institucijama, o bolnici kao mestu gde se život svodi na aparat i smenu osoblja, ali i o tome kako se identitet gradi kroz ono što izgovaramo drugima. Pripovedačev monolog postaje i njegov pokušaj da razume sebe, da se suoči sa sopstvenom nemoći i strahom, i da pronađe makar privremeni smisao u razgovoru koji je jednosmeran.

Ovaj roman je istovremeno mračan i duhovit, ličan i univerzalan, jer iz jedne konkretne situacije izvodi pitanja koja se tiču svakoga: šta govorimo kada mislimo da nas niko ne čuje, i da li je sam čin govora način da se odupremo nestajanju. Stupar uspeva da od minimalnog zapleta napravi snažnu književnu celinu u kojoj jezik, ritam i perspektiva nose celu priču.

Više detalja

Br.strana: 284

Povez: Meki povez

God.izdanja: 2025.

Izdavač: Čigoja

ISBN: 9788653111663

Šifra: 251764

Cena: 9,00 eur

potrebna količina:

Odaberite izdanje:

dostava i poŠtarina

naČin plaĆanja

Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

- pouzećem prilikom isporuke knjiga
- internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
- preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
- putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

- pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
- putem PayPal sistema
- internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

postavite pitanje